“Beograd u pokretu” predlaže da se štrajk gimnazija iskoristi kao šansa za reformu obrazovanja – razvoj kritičkog mišljenja, fleksibilniji programi i primeri dobre prakse poput Finske.
Štrajk gimnazija u Srbiji treba da se posmatra ne kao pretnja, već kao prilika za ozbiljno preispitivanje stanja u obrazovnom sistemu, poručuju iz organizacije “Beograd u pokretu”.
Umesto da ostane zarobljen u modelu učenja napamet, srpski obrazovni sistem mora se okrenuti razvoju kritičkog mišljenja i praktičnih veština, što je standard u obrazovno najuspešnijim zemljama sveta.
🔵 Ključne promene koje predlaže “Beograd u pokretu”:
✅ Fleksibilniji nastavni planovi sa mogućnošću izbora predmeta prema interesovanjima učenika.
✅ Jači naglasak na interdisciplinarnom učenju i rešavanju realnih problema.
✅ Manje insistiranje na učenju napamet, više razvoj analitičkog i kreativnog razmišljanja.
✅ Prilagođavanje nastavnih programa potrebama tržišta rada i modernog društva.
Kao pozitivan primer reformi, organizacija navodi obrazovni sistem Finske, gde su gimnazijalci uključeni u kreiranje svog obrazovnog puta, razvijajući veštine potrebne za uspeh u 21. veku.
Finski model pokazuje da fleksibilnost i fokus na praktične kompetencije vode ka boljim rezultatima i većoj spremnosti mladih za dalji razvoj i zapošljavanje.
“Srbija mora da krene tim putem ako želi kvalitetno obrazovanje u 21. veku,” istakao je Nikola Radin, izvršni direktor “Beograda u pokretu”.
Organizacija poziva nadležne institucije da otvore dijalog o sveobuhvatnoj reformi obrazovanja, jer su znanje i veštine mladih ključni resurs za budućnost Srbije.
Comments are closed