Na sednici Grada Beograda, održanoj prošle nedelje, usvojena je odluka da se tri javna preduzeća – Gradska čistoća, Infostan tehnologije i Parking servis – oslobode obaveze da uplate ostvarenu dobit u gradski budžet.
Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), preduzeće Infostan tehnologije prošle godine ostvarilo je dobit od oko 395 miliona dinara, što je porast u odnosu na godinu ranije, kada je dobit iznosila oko 211 miliona dinara.
Dobit Gradske čistoće u 2024. godini iznosila je oko 268 miliona dinara, što je pad u odnosu na 2023. godinu, kada je neto dobit ovog preduzeća bila čak 654 miliona dinara.
Parking servis ostvario je prošle godine dobit od oko 362 miliona dinara, što je takođe pad u odnosu na 2023. godinu, kada je dobit iznosila 668 miliona dinara.
Ukoliko bi se uzela samo prošlogodišnja dobit sva tri preduzeća, to znači da će gradska kasa ostajati bez nešto više od milijardu dinara dobiti od ovih preduzeća godišnje.
Grad Beograd nije izneo objašnjenje zbog čega je ova odluka doneta, već je najavljeno da će taj novac biti usmeren u investicije.
Međutim, sagovornici Danasa upozoravaju da Grad Beograd nema kontrolni mehanizam koji bi zaista mogao da utvrdi da je novac otišao u investicije, dodajući da bi taj novac mogao da završi u „sumnjivim javnim nabavkama“.
„Nema racionalnog objašnjenja“
Organizacija „Beograd u pokretu“ prva je, pre održavanja sednice, upozorila da se razmatra odluka kojom bi se ova tri javna preduzeća oslobodila obaveze da uplate ostvarenu dobit u gradski budžet.
Direktor ove organizacije Nikola Radin potvrdio je za Danas da je ova odluka usvojena na poslednjoj gradskoj sednici.
Ukazuje da gradska vlast predviđa da 85 odsto dobiti ostane preduzećima za „investicije“, a preostalih 15 odsto kao neraspoređena dobit, o čijoj će se raspodeli naknadno odlučiti.
„Time se Grad Beograd odriče više od milijardu dinara javnog novca, dok istovremeno povećava zaduženja i podiže cene komunalnih usluga“, ukazuje Radin.
Podseća da su javna preduzeća, prema Zakonu o javnim preduzećima, dužna da 85 odsto ostvarene dobiti uplate osnivaču, u ovom slučaju Gradu Beogradu.
Sada, kako dodaje, imamo presedan za ova tri preduzeća, budući da ih je Grad, bez ikakvog razloga i objašnjenja, oslobodio te obaveze.
„Nema obrazloženja zbog čega je doneta ova odluka. Zakonski osnivač ima pravo da donese ovakvu odluku – u tom smislu Grad Beograd nije prekršio zakon, ali bi trebalo da postoji valjano i racionalno objašnjenje zašto se preduzećima koja ostvaruju dobit dozvoljava da je ne uplate u budžet, već da sama raspolažu tim sredstvima, s obzirom na to da cene komunalnih usluga stalno rastu“, kaže Radin.
Ovakva odluka otvara pitanje opravdanosti i transparentnosti trošenja novca Beograđana, dodaje naš sagovornik.
Ukazuje da, iako je grad naveo da će preduzeća sredstva koristiti za investicije, ne postoji kontrolni mehanizam u okviru gradske uprave koji bi utvrdio da li će taj novac zaista biti uložen u investicije.
Radin ističe da bi ova preduzeća sigurno bolje funkcionisala ukoliko bi se dobit zaista koristila za investicije, ali upozorava da sredstva mogu završiti u javnim nabavkama ili nekim drugim vrstama troškova.
„Javna preduzeća ne bi trebalo da imaju profit, to znači da se usluge preplaćuju“
Predsednik Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović kaže za Danas da, u idealnom svetu, javna komunalna preduzeća ne bi ni trebalo da imaju profit, već da im budžeti budu izbalansirani i na nuli.
„Funkcija JKP nije profit, već pružanje najkvalitetnije javne usluge po najpristupačnijoj ceni, a čim postoji profit, znači da se usluge preplaćuju, ili da nema investicija u infrastrukturu“, ukazuje Jovanović za Danas.
Ističe da ukoliko JKP ima neki indirektni profit, treba ga reinvestirati u komunalnu infrastrukturu, a ne vraćati u budžet gde se sredstva koriste za široku potrošnju, nad kojom nema jasne kontrole niti jasnosti kako se novac troši.
„Ovde naravno postoji skrivena opasnost, da se tzv. profit u javnim komunalnim preduzećima ne izvlači sunjivim javnim nabavkama, o kojima je CLS dosta govorio, ali te nabavke postoje i u gradskom budžetu“, navodi Jovanović.
Ukazuje da je jedino sistemsko rešenje profesionalizacija javne uprave i menadžementa JKP, stvaranje Beogradskog holdinga umesto brojnih odvojenih preduzeća sa gomilom direktorčića i nabavki, kao i veća revizorska i krivičnopravna ovlašćenja institucijama koje vrše nadzor nad upravom.
Comments are closed